Centralno grejanje

Centralno grejanje je vrlo složeno. Zato ugradnju ne treba prepustiti amaterima. Budite sigurni da ćete uz stručno izvodjenje dobiti najprikladnije grejanje za ceo objekat, kao I da će radovi biti kvalitetno izvedeni i da se materijali i uređaji kasnije neće kvariti. Bez obzira o kakvom se sistemu grejanje radi, pobrinite se da svi njegovi elementi budu potpuno sigurni. Postoje određeni sigurnosni propisi i standardi za instalaciju i korišćenje celokupnog sistema. Oni se svakako moraju poštovati, iako to samo po sebi nije dovoljno. 

Radijatori spadaju u skup grejnih tela, odnosno elemenata sistema centralnog grejanje kojima je zadatak neposredan prenos toplote sa izvora toplote na vazduh u prostoriji. Kod radijatora se taj prenos toplote odvija prirodnim strujanjem vazduha preko njihove površine. 

Radijatore razlikujemo prema obliku, odnosno tehnologiji izrade (člankasti, pločasti, cevni,…), kao i prema materijalu izrade (tučani, aluminijski, limeni,…). Veličinu (kapacitet) radijatora biramo prema projektntim zahtevima, dok oblik izvodjenja određuju finansije ili estetika , odnosno želja samih korisnika. 

Kod postavljanja radijatora treba voditi računa o smeštanju u najhladnije delove prostorije, obično ispod ili blizu prozora.              

Podno grejanje

Podno grejanje predstavlja sistem u kom topla voda kruži kroz cevi ispod poda, pretvarajući pod u efikasan niskotemperaturni radijator. Pod se direktno zagreva, dok se zidovi zagrevaju prenosom toplote iz poda.Cela površina poda se smatra jedinstvenim ogrevnim telom i već kod relativno niske temperature poda od oko 25°C ,prostorija se zagreje na željenih 20°C,zavisno od spoljne temperature. 

Prednosti ovakvog načina grejanje prostorija su:

     • ravnomernija raspodela toplote u prostoriji

Čovek preko stopala gubi istu količinu toplote kao i preko celokupne površine tela, te je fiziološki povoljnije da u zoni nogu temperatura bude viša, a u zoni glave niža. Podnim grejanjem je omogućena gotovo idealna raspodela temperature u prostoriji: temperatura uz pod je viša, dok temperatura prema telu opada.

     • ne zauzima koristan prostor

Ne utiče na smeštaj nameštaja i ostalih kućnih elemenata. Celokupan volumen prostora ostaje na raspolaganju za unutrašnje uređenje.

     • niski investicijski i operativni troškovi

Iako bi sama početna investicija mogla biti i veća od adekvatnog radijatorskog grejanja, niski troškovi održavanja, pre svega veća iskorišćenost ovakvih sistema (zbog nižih ulaznih/povratnih temperatura) svrstavaju podno grejanje u jedan od najisplativijih oblika grejanje.

     • zanemarljiv uticaj na higijenu prostora 

     • visok nivo sigurnosti

Nema mogućnosti povredjivanja dece ili odraslih na oštre delove (kao kod radijatora) 

Solarno grejanje

Energija sunca se koristi za sisteme zagrevanja sanitarne vode i vode za bazene, kao i za sisteme centralnog grejanje. 

Danas interes za korišćenje sunčeve energije u pripremi sanitarne tople vode ponovo raste zbog rastuće cene drugih oblika energije kao i zbog jačanja svesti o potrebi očuvanja okoline. Savremena oprema za proizvodnju tople vode - kolektori Sunčeve toplote - montiraju se na krov objekta. U njima se nalaze cevi s vodom koja se zagreva pod uticajem Sunčevih zraka. 

Solarno grejanje je idealno rešenje za uštedu energije. Veliki broj sunčanih dana rezultat je velikog učinka sistema, a prednost sistema u odnosu na druge je u tome što je ekološki najprihvatljivije. Solarni sistemi u proseku štede 50% - 60% godišnje potrebe za energijom, a u letnjem periodu se upravo zbog toga električni sistem zagrevanja sanitarne vode može isključiti.

Praksa je pokazala da:

   • solarni kolektor po 1 m2 uštedi godišnje 750 kWh energije

   • solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava potrebe tople vode 90-100%

   • solarni sistem u prelaznom periodu zadovoljava potrebe tople vode 50-60%

   • solarni sistem u zimskom periodu zadovoljava potrebe tople vode 10-20 %.

Naravno ove statistike pokazuju da u prelaznom periodu vodu treba dogrevati, ali je i pored toga ušteda energije velika.

Princip rada solarnog grejanje tj. solarnog zagrevanja vode vrlo je jednostavan. Solarni kolektori montiraju se na krov objekta, predhodno se proračunom odredjuje broj solarnih kolektora . Zagrejanu tečnost u solarnim kolektorima pumpa potiskuje kroz cevi do bojlera koji preko svog izmjenjivača zagreva sanitarnu vodu. Bojleri mogu imati još i električni grejač ili peć kao alternativu za dogrevanje u periodima kad nema jakog sunca, i naravno da bi to sve besprekorno funkcionisalo potrebno je imati odgovarajuću automatiku.